Intervju s Miroslavom Živanovim: “Sakupljam kamenčiće, priče i ljude koji znaju pitati: ‘Je l’ si sleteo?'”

Ako vam je u svijetu skrolanja po mobitelu, negdje između objava vašeg šefa koji partija na Ibizi i sretno zaljubljenih parova, za oko zapeo šareni i životni citat o tome da ne brinete o ničem i nakon posla popijete koji gin tonic, vjerojatno ste naišli na profil Miroslava Živanova.

Miroslav Živanov nije više samo inspiracija u digitalnom svijetu

Novosadski umjetnik ima Instagram radionicu pod nazivom @thedancingis_good – prepunu inspirativnih objava koju dnevno posjeti više od 130 000 pratitelja, a nedavno je izbacio i knjigu “Priručnik za emocije, leto i more” o filozofiji života u ljetnim mjesecima.

Filozofija je da filozofije nema.

O iskrenosti, moru, aperolu i ljubavi, negdje između Beograda, Frankfurta i vlastitih misli, popila sam digitalnu jutarnju kavu s Miroslavom i postavila mu puno (ne)suvislih pitanja.

Privatna arhiva

Proučavajući tvoj lik i djelo, pročitala sam brojne intervjue s tobom. Znam da si grafički i scenski dizajner, znam da imaš bogati portfolio pratitelja na društvenim mrežama (i ja sam jedna od vjernih pratitelja), znam da si umjetnik… ali reci mi nešto što ne znamo o tebi?

Hvala ti na tome što si se potrudila da me istražiš pre intervjua – cenim to.

Hajde da otkrijem nešto što ne ide na Instagram. Recimo, imam gotovo opsesivnu potrebu da organizujem stvari po bojama – od ormara, knjiga na polici do začina u kuhinji. Ljudi me često doživljavaju kao nekog ko je stalno u kreativnom haosu, ali u privatnom životu sam zapravo minimalistički perfekcionista.

Koliko često pišeš – dnevno, tjedno? Imaš li tekice u koje švrljaš, bilješke u mobitelu pune budućih objava?

Pišem gotovo svakodnevno, makar to bile samo kratke beleške, misli koje padnu na pamet dok pijem kafu ili dok sam na trčanju. Imam više tekica nego što bih smeo da priznam.

Pisanje mi pomaže da razbistrim misli, ali i da arhiviram osećaje koji možda kasnije postanu deo nekog rada. Sve se kuva u svesci, a potom bude servirano na tanjiru zvanom Instagram.

Kad znaš da je nešto “završeno”? Imaš li tendenciju stalno popravljati, brisati, dodavati… ili puštaš stvari da dišu i žive same za sebe?

To je večita borba. Ali, s vremenom sam naučio da savršenstvo često uguši ono iskreno, ono što baš taj post čini živim. Umetnost, po meni, uvek treba da ima trag autora, ali i prostora za tuđe tumačenje. Ako je sve ispeglano do kraja, ostaje sterilno.

Tako da – da, i dalje brišem u poslednji čas, ali sve češće biram da pustim da stvari ostanu nesavršene.

Koliko zapravo i sam živiš ono što poručuješ drugima?

Ovo je baš lepo pitanje. Trudim se da živim ono što poručujem, ali neću da lažem – to nije uvek lako.

“Sve što delim dolazi iz ličnog iskustva, često iz borbi kroz koje sam prošao ili prolazim. Neke poruke pišem i sebi, ne samo drugima. Mislim da je važno da budemo iskreni prema sebi i priznamo da rast nije linearan.”

Nisam fan imidža “prosvetljenog” umetnika koji ima sve odgovore. Ja isto grešim i učim u hodu, baš kao i vi.

Kako izgleda tvoj kaos – onaj fizički, na stolu, i onaj u glavi?

Evo trenutna situacija: sto pun razbacanih papirića, otvorenih sveski, tablet, prazne šoljice kafe, par olovaka koje ne rade i nekoliko koje su mi omiljene. Laptop, boje i kamenčići s plaže. Mentalni haos je sličan: ideje, sumnje, pitanja, inspiracija, rečenice koje iskaču niotkuda. U tom haosu se rađaju najbolje stvari – trudim se da ga prihvatim, umesto da ga stalno organizujem. Tada postaje plodan teren, a ne prepreka.

Tvoja godina započinje u lipnju – kad sunce sija, a život je mekši pa si početkom godine izbacio i knjigu “Priručnik za emocije, leto i more”. Kažeš da si je slagao pet godina. Što ti je bilo najizazovnije u cijelom procesu?

“Priručnik za emocije, leto i more” skup je svih radova koji su nastajali u prethodnih pet godina, a odabrano je omiljenih 50 i potom spojenih u “Priručnik”. Bilo je izazovno napraviti selekciju radova.

Pisati o emocijama je kao da im daš pravo da te ponovo dotaknu, a nekad baš i ne želiš da ih ponovo proživiš. Ali, sada su zauvek u toj knjizi i nema nazad. Takođe, to poverenje u proces i u ljude koji će čitati sve te rečenice – to mi je bio najveći izazov, ali i najlepša stvar tokom rada.

“Za srećan život ne treba mnogo. Treba ti: zdravlje i osobe oko tebe sa kojima ti je lepo.”

A kad smo kod ljeta… Kako izgleda tvoj savršen ljetni dan — stvarno, ne estetski?

Kafa na terasi, bez gledanja u telefon. Odlazak do plaže u japankama, breskve koje mirišu na detinjstvo u torbi. Kupanje u moru, bez buke i planova.

“Volim tu slobodu da dan ne mora da se iskoristi do maksimuma. Bliski ljudi oko mene. Priča koja sklizne u smeh. Osećaj da ništa ne moram. Sve je lako. I sve je dobro.”

Što bi volio da ljudi osjete kad pročitaju tvoju knjigu, a što kad zatvore tvoj Instagram profil?

Voleo bih da se ljudi, dok prelistavaju Priručnik, osete kao da su na sigurnom mestu. Kao da ih neko razume bez da ih prekida. Da prepoznaju delove sebe i ne osećaju krivicu zbog emocija koje su naučili da potiskuju.

A kada zatvore moj Instagram profil, voleo bih da odu s osećajem da nisu sami. Ne želim da im profil bude još jedna lista za poboljšavanje sebe, već prostor gde se može odmoriti. Kao da si ušao u sobu u kojoj ti je neko samo rekao: U redu je. Diši.

Kažu da iza svakog uspješnog muškarca (ili barem pola njih) stoji žena. Tko je žena koja stoji iza Miroslava?

Moja majka, koja me naučila šta znači snaga i kako ljubav nekad izgleda kao tanjir supe na stolu, a ne velika reč.

Kako izgleda ljubav kad si je zamisliš – u toj jednoj Instagram objavi?

Ljubav je meni sve ono što se ne mora stalno govoriti, ali se uvek oseća. Ona živi u detaljima, u doslednosti, u tome da neko zna kakvu piješ kafu – i kad ti sam zaboraviš. Ili prosto kad neko pita “Je l’ si sleteo?” u dva ujutru.

Imaš li nešto što skupljaš, svjesno ili nesvjesno? (Osim emocija.)

Ima tu svega, od školjki, kamenja, računa, kesa… Moja kolekcija je emotivno-arheološka: puna sitnica koje ništa ne vrede, osim ako znaš priču iza njih.

I za kraj, što želiš da ti sljedećih šest mjeseci donese, što nije prethodnih?

Voleo bih da mi narednih 6 meseci donese više mira koji ne moram da zaslužim. Manje žurbe i više hrabrosti da kažem ne stvarima koje više ne pripadaju ovom trenutku mog života.

pročitajte još

Dizajn koji traje dulje od trenda: Neira i njezini komadi koje ne možemo zaboraviti